март 2026.
П У С Ч П С Н
 1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031  

Мени

Полазак детета у први разред

Полазак детета у школу је свакако један од најважнијих догађаја како за дете тако и за родитеља. Због тога су родитељи углавном забринути како ће дете функционисати у новој средини, како ће одговорити захтевима школе, колико ће бити прихваћено и успешно. Оваква реакција родитеља је у извесном делу оправдана али и свакако разумљива јер од успешности прилагођавања детета на школу зависи његов будући став према образовању, мотивација за учење, развој самопоуздања и слике о себи.
Стрес и време потребно да се дете успешно прилагоди на захтеве школе могу се значајно смањити правилном припремом детета за полазак у школу. То подразумева развијање одређених културно хигијенских и радних навика како би самостално могло да обавља задатке које му школа поставља. Дете треба да буде способно да води бригу о својој хигијени, да се самостално облачи и води рачуна о својим стварима, да узме једноставан оброк, да зна основне податке о себи и породици, закључа и откључа врата, научи када и како може да користи телефон и др. Пошто у школи мора да се прилагоди правилима понашања и рада : да пази на часу, не устаје и не шета без одобрења и одложи неке своје тренутне потребе, родитељ ће најбоље кроз игру помоћи будућем прваку да одговори овим новим захтевима. Неке од игара које могу помоћи у развоју пажње код деце су прецртавање различитих облика, бојање у бојанкама, проналажење скривених ликова и тражење сличности и разлика на сликама,слагалице ( домино , пуззле, претходно изрезати па саставити слику..), вежбе разврставања (коцки, помагање разврставања посуђа код куће, новчића по вредности, куглица по боји и величини, прављење огрлица по одређеном редоследу, игре картама, скупљање каменчица), задаци опажања ( визуелно или слушно; нпр. дати детету неколико минута да посматра неку слику и после поставити питања у вези са истом, препознавање различитих звукова), вежбе комбиновања ( уметање речи, допуњавање речи, погађање животиња према делимичним описима..), мали мисаони задаци ( нпр. постави сто за пет особа, шта ти све треба?, шта све треба да припремиш ако хоћес да пошаљеш писмо?). Такође кроз различите игре развија се и способност логичког мишљења и закључивања ( дидактичке игре, игре маште и улога…). Различите друштвене игре и игре са правилима уче дете да учествује у игри поштујући њена правила и сарађујући са другима, подноси неуспех и радује се успеху када је у групи што је важно са аспекта развоја социјалне зрелости.
Када је у питању социо-емоционални развој и осамостаљивање важно је да:

  • Будете доследни према детету у његовим обавезама (стварање радних навика) и подстицати дете да самостално поспрема своје играчке, храни се, облачи, спрема своје ствари. Ако неке активности радите уместо деце она брзо губе интересовање за исте.
  • Омогућите детету да у неким ситуацијама учи на својим грешкама јер дете које је превише заштићено развија ниско самопоштовање и зависност у односу на родитеље
  • Важно је што више хвалити дете али бити реалан у процени њихових способности и могућности. Избегавати критике и казне којима се продубљује осећај несигурности и страх од могућих грешки.
  • Када према детету имате захтеве да нешто уради објасните му зашто то од њега тражите
  • Никада не критикујете дете већ само његово понашање
  • Слушајте дете, шта вам говори и прича, како размишља јер ће те га тако најбоље упознати и пратити његов развој
  • Одвојите време које ће те заједно квалитетно проводити. Покушајте да му што више времена омогућите да стиче нова искуства и учи о свету ( одлазак на излете, у позориште, музеје..)
  • Важно је успостављање јасних граница, правила не треба да буду ни превише ригидна али ни превише флексибилна
  • Важно је научити дете како да реагује у опасним ситуацијама (кога да позове, коме да се обрати за помоћ) када је уплашен, сам али без застрашивања.
  • Пожељно је свакодневно бавити се дететом и то у оно доба и на месту где ће се заједнички учити и радити домаћи задаци, како би стекло навику да у одређено време и на месту ради заједно са родитељима.

Припреме за писање
Писање је сложена психофизичка и моторичка активност и вештина која је важно средство изражавања и комуникације. Писање захтева мисаону активност анализе и синтезе, уопштавање али и статичко оптерећење и мирно држање при самом писању. Психомоторна спремност за писање зависи од нивоа развијености координације покрета, посебно координације око-рука, развијености мишљења, опажања, пажње. За овладавање писањем потребно је да деца имају добро развијене мишиће шаке и тзв. фину моторику. Фина моторика се развија кроз цртање, бојење, разне игре које укључују везивање пертли, закопчавање дугмића, низање перли, употребу маказа, пластелин, глину, оригами, танграм, ређање слагалица и коцки, шивење и везење пластичним иглама, завртања шрафова, боцкалице и сл. Важна припрема је и упућивање на коришћење папира од горе на доле и са лева на десно као и довршавање цртежа. Успешно савладавање почетног описмењавања подразумева савладан базични ниво разумевања језика, учествовање у комуникацији, способност детета да изнесе своје мишљење, да преприча кратку причу или догађај. Важно је да је дете изложено читању-да му се читају приче, бајке и заједнички разговара о прочитаном.Читајте заједно са вашим дететом али не предуго (до 20 мин). Значајни предуслови овладавања писменошћу су: свест о гласовној структури речи ( способност анализе и синтезе гласова), свест о речима као деловима реченице која има значење и свест о адекватности послате поруке у комуникацији, уочавање првог и задњег гласа у речи, уочавање риме итд. Зато је битно користити игре са гласовима и речима као што су све игре типа нађи реч на слово на слово, бројање гласова у речи, именовање или налажење ствари која има дугачко или кратко име, именовање објекта из неке категорије који има кратко или дугачко име (нпр. малу животињу са дугачким именом..), игре спаривања речи које се римују итд.
Не заборивите да је важно да развијате позитивне ставове детета према школи и да у доброј атмосфери заједно извршите све техничке примпреме као што је куповина потребног прибора, торби, одеће.
Савети родитељима:

  • Ако имате дилеме слободно разговарајте са васпитачима или психологом у предшколској установи
  • Сазнајте шта се очекује од деце у првом разреду и разговарајте са дететом о разлици између вртића и школе
  • Слободно посетите дететову будућу школу
  • Присуствујте сваком припремном родитељском састанку
  • Негујте код детета позитиван став о поласку у школу, о учењу и стицању нових знања и вештина, учините га поносним што полази у школу
  • Научите дете основним информацијама које ће му бити потребне ( адреса, број тел, пут до школе..)
  • Не заборавите да ако дете већ зна да пише и чита не значи да је спремно за школу, немојте терати децу да уче да читају и пишу (осим уколико сама не показују интересовање).
  • Искористите сваки заједнички тренутак да дете сазна нешто ново, да га подстакнете да размишља закључује, да слободно пита.
  • Када га уписујете у школу учините тај дан свечаним јер је то велики дан за њега.

ТЕСТИРАЊЕ ДЕЦЕ

Приликом уписа у први разред врши се тестирање деце од стране педагога/психолога школе.
Да би дете успешно одговорило захтевима школе потребан је одређен ниво зрелости. Зрелост се дефинише као ниво психичког и физичког развоја дететета које ће му омогућити да обавља захтеве постављене у школи. Зрелост може бити физичка, интелектуална, емоционална и социјална.

  • Физичка зрелост подразумева одређени ниво телесне развијености и развијености физичких способности
  • Емоционална зрелост подразумева одређени развој емоционалне стабилности, контроле емоција, самопоуздања, самосталности.
  • Социјална зрелост се односи на могућност стицања специфичних облика понашања потребних за успостављање и одржавање друштвених веза.
  • Интелектуална зрелост се односи на развијеност интелектуалних фунцкција : опажања мишљења, говора, памћења и сл.

Сва деца не напредују истим темпом, ни у физичком, емотивном, социјалном и интелектуалном развоју. Сам календарски узраст детета није право мерило зрелости за полазак у школу. Полазак у школу подразумева и зрелост за учење и стицање нових знања. Спремност зависи од психофизичког развоја, ранијег искуства и стечених знања.

Тестирање ученика првог разреда служи

  • Да би се проценио општи ниво психофизичког развоја односно степен припремљености детета за полазак у школу
  • Уједначила одељења првог разреда у већим школама
  • Открила деце са потенцијалним тешкоћама у учењу и адаптацији на школску средину како би се родитељи и учитељу саветовали у вези примене одговарајућег начина рада са децом
  • Открила деце коју је потребно посебно подстицати и мотивисати

Задатак педагога/психолога је да кроз неформалан разгор са дететом успостави добар однос и да применом тестова процени припремљеност детета за полазак у школу. Важно је знати да тест не захтева познавање слова ( читање и писање) већ процењује дететов развојни ниво као што је информисаност, непосредно памћење, опажање, вербалне способности, логичке операције. Оваквом проценом ми упознајемо дете како бисмо му пружили потребну помоћ, подршку или подстицај даљем развоју у оквиру школе.
Не заборавите да је све што је детету потребно да добро уради тест оно већ до сада требало да усвоји. Додатно припремање детета може бити контрапродуктивно. Тестом се не испитују само конретна знања већ и способности логичког закључивања, памћења, опажања … Зато је важно не форсирати нова учења у последњим данима пред тестирање. Немојте говорити деци : “ Мораш да научиш све то иначе те неће примити у школу“ или „ Мораш добро да урадиш тест да виде да си много паметан“.

САВЕТИ ЗА НАПРЕДАК ВАШЕГ ДЕТЕТА У ШКОЛИ

  • Обезбедите детету неопходне услове за рад
  • Заједно направите дневни план рада како бисте развили радне навике код детета
  • Не присљавајте дете да одмах по доласку из школе учи
  • Надгледајте домаће задатке,свеске и задатке које ради на часу, разговарајте шта је радило у школи, шта му се допада , шта је тешко
  • Пред дететом о школи говорите позитивно
  • Храбрите дете да не одустаје чак и када је задатак тежак
  • Јасно дефинишите шта очекујете од детета
  • Научите дете да на време припреми ствари за школу и да долази у школу на време
  • Подстичите дете да чита сваки дан. Слушајте га док чита и проведите неко време причајући о прочитаном тексту.
  • Надгледајте емисије које гледа и игрице које игра, ограничите време ових активности
  • Поставите реална очекивања од вашег детета јер свако дете има свој индивидуални темпо напредовања
  • Развијајте код детета здраве животне навике најбоље личним примером и заједничким ангажовањем
  • Ако је време за спавање није добро да у то време одлазите у посете
  • Редовно долазите на родитељске састанке , отворена врата и одржавајте сарадњу са учитељем
  • Упознајте другове и другарице вашег детета

Обезбедите себи подршку ако сте забринути за дете, одржавајте сарадњу са психологом и педагогом

Промоција дуалног образовања
Пружање психолошке саветодавне подршке ученицима, родитељима и запосленима у установама образовања и васпитања